О књизи: година / - Слушам,” одговарам на телефонски позив. „Имаш моју ћерку,” шишти мушки бас. - Морамо да се нађемо. Желим да је видим - Ко си ти? - једва приметно, али глас ми дрхти. Уместо адекватног одговора од странца, добијам селективно злостављање. Моја ћерка спава са шаком подвученом испод пунашног образа, а зрно зноја ми клизи низ слепоочнице. Мајка је напустила аутомобил још у породилишту. Није знала ко је тата девојчице... Те вечери сам одлучио да је све ово сурова шала, грешка, случајност. Било шта, само не он... Рођени отац моје усвојене ћерке. Жестоки, дивљи вукодлак којег је страшно пустити близу детета.